Posted 09 December 2008 - 05:53 PM
OK, evo nešto i od mene o Alanu Fordu, za prave ljubitelje:
Pre više od 35 godina,tačnije 1969. godine izašao je prvi broj Alana Forda,stripa koji je bio veoma omiljen na prostorima bivše SFRJ. Njegovi autori bili su Lucciano Secchio (tekst) i Roberto Raviolla (crtež) ali pod ovi imenima nisu bili poznati čak ni najvernijim čitaocima jer su koristili pseudonime. Tako je od početka Secchio bio Bunker a Raviolla Magnus. Međutim,zamisao o realizaciji Alana Forda nije se javila odjednom,ona nije bila plod trenutnog nadahnuća nego dugogodišnje progresivne tendencije čuvenog italijanskog dvojca koji se krio pod formulom Magnus&Bunker,koji su postali najčuveniji autori satiričnog,neviđeno komičnog,grotesknog stripa. I u njihovim ranijim stripovima kao što su „Kriminal“i „Satanik“,ne nedostaju kratke sekvence u tom stilu,kao ni karakteristike pojedinih likova iz kojih će se postupno razviti glavni junaci budućeg,legendarnog stripa „ALAN FORD“. Posebno se jedna epizoda „Kriminala“(stripa koji je u Italiji bio veoma popularan krajem 60-ih),može smatrati generalnim pokusom za Alana Forda(broj 93 pod nazivom Festa Happening),i to ne toliko po priči koliko po načinu naracije,nizu gegova,ludorija i besmislica na granici društvene satire i šale.
Dennis Cobb-agent 018,označava početak rada para Magnus&Bunker na kriminalističkim pustolovinama tradicionalnog tipa,koje su bile podstaknute kinematografskim iskustvom filmova o agentu 007. Bila je to uspešna serija koja je svoj bum doživela baš pred kraj 60-ih godina. Čak i takvom junaku, uprkos neizbežnoj špijunskoj klimi hladnog rata,ne nedostaju humoristički elementi u dijalozima i situacijama. Stoga ne čudi što će Dennis Cobb,sa svojom karakterističnom frizurom dobiti pandan u liku Berta,pomoćniku generala Wara,standardnom liku u alanfordovskoj priči.
Još jedan prethodnik Alana Forda dostojan da se pomene jeste Maxmagnus objavljivan na stranicama mesečnika Eureka od oktobra 1968. godine. Protagonisti su dvojica nepopravljivih varalica-kralj i njegov upravitelj koji propovedaju dobro ali u tome ne prednjače svojim primerom već se bezočno bogate na račun svojih podanika. Njihovi likovi su svima poznati: to su Magnus i Bunker!
Budući da je uspeh navedenih izdanja bivao sve veći u pomoć preopterećenom Magnusu pozvani su drugi crtači ali taj potez njihove izdavačke kuće „Corn“ čitaoci nisu dobro primili. Sve više su se bunili zbog nezadovoljavajućeg kvaliteta crteža. To je još više učvrstilo njihovu saradnju a postalo je jasno da će novi lik doživeti uspeh jedino ako na njemu rade samo Magnus&Bunker.
Evo šta o nastanku Alana Forda kaže sam Max Bunker:
„Ideja je sazrela tri godine pre nego što je Alan Ford ugledao svetlost dana,a onda smo je temeljno preradili. Šta nas je podstaklo na to? Možda spoznaja da dotadašnja humoristička produkcija,namenjena isključivo smehu,zapravo nije uopšte smešna i da je njena komičnost vrlo bleda i bez ukusa. Stoga smo nastojali da nađemo liniju između teksta i crteža,tako da budu čvrsto povezani,igrajući na štoseve u dijalozima i na grotesknost crteža i trudeći se da zaista postignemo komične situacije,pa makar i držeći se one: „Nije važno ono što se kaže nego kako se kaže!“ “
U maju 1969. godine, više puta najavljivan, izašao je prvi broj Alana Forda,novog Magnusovog i Bunkerovog junaka pod nazivom „Grupa TNT“. Rezultati prodaje bili su skromni: samo 22000 primeraka. Iako brojka nije bila za potcenjivanje,nije bila baš ni ohrabrujuća,pogotovo kad se upoređivala sa brojevima prodatih primeraka ranijih izdanja Satanika i Kriminala. U redakciji je vladala napeta atmosfera. Autori i izdavači sa strepnjom su čekali rezultate prodaje drugog broja (epizoda Šuplji zub) koji su kako se pokazalo bili poražavajući. Manje od 8000 u celoj Italiji. Gubitak od 14000, više od polovine ionako malobrojnih čitalaca bio je jasan znak da publika nije prihvatila novog junaka.
Nakon slabe prodaje prvog,a katastrofalne prodaje drugog broja Alana Forda,Magnus i Bunker ozbiljno su pomišljali da napuste rad i zauvek ugase serijal koji je tek bio u povoju. Prekinuti ili nastaviti,evo šta o toj dilemi kaže Max Bunker:
„Kad smo se krajem tog septembra (1969.) vratili u redakciju,usledila je najneprijatnija vest koja nas je mogla dočekati. Rezultati prodaje drugog broja Alana Forda bili su tragični. Nakon što su prvi broj kupili iz radoznalosti,mnogi čitaoci su odustali i tek poneko je nastavio da ga kupuje. Drugi broj je prošao katastrofalno….ali ti preverni čitaoci,kojima zauvek ostajem zahvalan,počeli su da nam pišu i daju predloge za priče,podstičući nas da nastavimo započetim putem. Magnus i ja na trenutke smo već i pomišljali o časnoj predaji,ali odmah zatim obuzeo nas je zanos besno-lude smelosti i odlučne istrajnosti. No očigledno je bilo da tuš koji nas je polio nije bio hladan nego leden i da su naša očekivanja u tom trenutku bila daleko od stvarnosti. Tad je u celoj izdavačkoj kući zavladalo opšte ćutanje. Nije,doduše,bilo ni primedbi,verovatno zato što su mi iz očiju sevale ubojite munje,ali situacija se neizostavno morala promeniti…nabolje! Morali smo da porazgovaramo sa izdavačem i opipamo mu puls…
I tako smo ja i Magnus otišli kod izdavača Corna koji se na naše pitanje: „Šta da se radi?“ izvukao lakonski: „Vidite sami.“ ističući niz primedbi o teškoćama na tržištu,nezrelosti čitalačke publike…uz mnoge druge reči utehe,kako bismo lakše progutali gorku pilulu neuspeha. Da bar na trenutak zaboravimo naše jade,otišli smo u bioskop,zatim u piceriju pa u diskoteku gde smo dočekali jutro. Ne progovorivši ni reči o onome što nas je tištalo. Idućeg jutra,pregledavši ponovo rezultate prodaje koji su nedvosmisleno potvrđivali promašaj,otišao sam u svoj radni kabinet (soba na najvišem spratu u kojoj radimo samo Magnus i ja) i latio se pisanja.
Magnus,koji nije baš ranoranilac,stigao je oko podneva i doneo nekoliko tabli priče broj 5 (Daj,daj,daj).
-Šta ćemo? -upitao je.
-Pa barem dovrši petu priču!-odgovorio sam mu.-A onda te čeka šesta epizoda koju upravo pišem.!
Nakon toga smo otišli na duplu,jaku kafu i složili se sa tim da bi odustajanje u tom momentu bilo ravno samoubistvu.
-Ići ćemo dalje još nekoliko brojeva-zaključili smo-i videti da li se situacija menja. Naravno,nabolje.
I tako smo, doduše sa malo oduševljenja,ali sa mnogo odlučnog besa,nastavili da pripremamo peti broj,u neugodnoj atmosferi neme ironije koja je u redakciji zamenila atmosferu neverice i ćutanja. Baš tako, Alanu Fordu je pretila opasnost da svoj život završi već posle četvrtog broja.
Međutim,ni prodaja narednih brojeva nije pomerila stvar sa mrtve tačke,ali ono što je postalo očigledno i presudno jeste da je Alan Ford stekao malobrojnu ali odanu publiku koja ga nije napuštala. Postojala je,dakle,grupa čitalaca zbog koje se nije moglo odustati. Prodaja je rasla ali zanemarljivim progresom. Bilo je svima jasno da se strip neće održati ako sve ostane na istom. I tako je vreme prolazilo u nedoumici šta dalje sa Alanom Fordom sve do izlaska 26.-og broja Superhik. Priča o alkoholisanom super anti-heroju koji krade od siromašnih da bi dao bogatima bila je neverovatan uspeh.
Prodaja je fantastično porasla, a Alan Ford postao jedan od najčitanijih stripova. Za Magnusa i Bunkera su napokon stigli bolji dani. Međutim,kada je Alan Ford dostigao kulminaciju svog uspeha, Magnus je nacrtao svoju poslednju epizodu "Odlazak Superhika" i napustio dalji rad. Po mišljenju mnogih čitalaca kasnije epizode nikada nisu dostigle nivo ovih prvih koje su zajedno uradili Bunker i Magnus. 1975 zamenjuje ga Paolo Piffareiro, njegov stil je bio apsolutna novina i trebalo je vremena da ga publika prihvati. Pred kraj 1976. italijanska televizija je ugodno iznenadila gledaoce igranom serijom u kojoj su obrađivani najpoznatiji strip junaci. Naravno da se među njima našao i Alan Ford. Koji se publici predstavio novim negativcem,izmenjenim Gumifleksom. Gumifleks svoje lice od gume koristi u najraznovrsnijim prevarama,a specijalno za ovu priliku kreirali su ga Bunker i Piffareiro. Nakon uspeha na televiziji,autore kao da je zahvatila neka nova kreativna snaga koje se razumljivo,odrazila i na porast kvaliteta,ali i interesovanja za strip.
Nastupio je još jedan miran period sve do 1983 kada je došlo do promene izdavačke kuce, Alan Ford se preselio u Max Bunker Press, i ponovo bio prinuđen da promeni crtača. Paolo Piffarerio je otišao a zamenili su ga Raffaela della Monica i Giuliano Piccinnino. Ovo je ujedno i najmučniji period u istoriji ovog izdanja. Tiraž je naglo počeo da pada,a uspeh sedamdesetih činio se sada veoma dalekim.
Onda je usledio obrt! Veliko iznenađenje dočekalo je čitaoce u epizodi „Umro je Broj Jedan“. Belobradi je,kako se činilo ,bez razloga otpustio iz grupe Grunfa,Šefa,Jeremiju i Nosonju a potom-umro. Prema tajanstvenoj oporuci njegove visosti nad ostalim članovima nadvila se velika pretnja,pa su pozvani da napuste grupu i da svaki pođe svojim putem. Bob se prijavljuje da radi u policiji,Alan ponovo sreće Brendu,svoju tragičnu ljubav i odlazi da živi sa njom. U tim momentima grupa TNT je i zvanično prestala da postoji. Na vrhuncu napetosti koja traje nekoliko epizoda,u momentu kada se čini da će se sve raspasti,počinje da se nešto dešava. Čitaoci naslućuju da posao još nije završen……sledi vratolomni povratak Broja Jedan. U istoj epizodi (Hik,hik,hura) starac ponovo okuplja celu družinu a specijalno za tu priliku,na radost svih fanova crtež je odradio veliki Magnus. Grupa TNT je ponovo na okupu (nema samo Nosonje).
Dvadeseti rođendan Alan Ford je dočekao sa oživljenom kreativnošću teksta i progresivnim sazrevanjem dvojice veoma mladih crtača-Perruce i Warca.
99,9% procenata čitalaca kod nas Alan Forda pamti po izdanjima zagrebačkog Vjesnika i epizodama Magnusa i Piffareria i po sjajnom prevodu Nenada Brixy-ja. Vjesnik je izdavao Alan Ford mesečno, kao izdanje Super Stripa. 1990 izlazi trobroj tj. po 3 reprinta na jednom mestu. Ideja je prvobitno bila da se u trobroju štampaju najpopularnije epizode, međutim na kraju je doneta odluka (uz "pomoć" čitalaca) da se objavljuju epizode po redosledu izlaženja. A onda je došlo vreme raspada SFRJ i publika u Srbiji je ostala bez Alana Forda. Devedesetih je bilo nekoliko pokušaja da se ponovo pokrene izlaženje ovog stripa. 1994. godine u izdanju NIP Maverick a 1998. u izdanju crnogorskog MN Press ali su ovi pokušaji bili neozbiljni i neuspešni. Promenjen je izgled i format izdanja, epizode su izlazile bez ikakvog reda a kvalitet prevoda Nenada Brixy-ja za naše prevodioce bio je nedostižan. Nekako kao da prevodioci nisu razumeli karakterističan način izražavanja u Alanu Fordu pa je sve to izgledalo prilično aljkavo.
Od 2003. godine Alan Ford ponovo izlazi. Izdavačka kuća NID Color Media nastavlja da izdaje epizode tamo gde se prestalo sa hrvatskim izdanjima. Prevod je daleko bolj (ali ipak je stari brixi nenadmašan)i a format je dobio stari,prepoznatljiv izgled.
Scream 
branisllav 
:) p.s ko zna italijanski razumece:)
branisllav, on Feb 2 2007, 11:57 AM, said:
Help
